У Српској школи у Будимпешти одржано је Државно такмичење у рецитовању и казивању прозе, у организацији Српског педагошког и методолошког центра и уз подршку Самоуправе Срба у Мађарској. Такмичило се 125 ученика из Ловре, Деске, Бате, Батање, Сирига, Будимпеште. Њима су се по први пут придружили ученици из Сегедина, где је Српска школа недавно основана.
Такмичење је отворила директорка Српске гимназије, др Јованка Ластић, која је изнела своје узбуђење због присуства толиког броја ученика из различитих средина, поводом такмичења у лепом изражавању. Затим је све такмичаре и њихове учитеље и професоре поздравила директорка Српског педагошког и методолошког центра, Јулијана Мијатовић Которчевић: „Врло сам поносна што у сали видим, ове године, још више деце која ће се такмичити у казивању поезије и прозе.Све то доприноси неговању нашег лепог српског језика. Циљ је, пре свега, упознавање што већег броја припадника српске народности са вредностима српске књижевности. Само рецитовање је умеће и даровитост, и ја желим да их и даље развијате. Радујем се што сте дошли да бисте на најбољи начин показали шта сте научили. Ово је одлична прилика да учимо једни од других и да уживамо.“
Након поздравног говора, ученици су били распоређени у посебне учионице уз чланове жирија, који су и ове године имали тежак задатак да од пуно изузетних рацитатора одаберу три најбоља у свакој категорији.Такмичење је трајало неколико сати, након чега су проглашени најбољи рецитатори и говорници. Бројна публика, коју су чинили, поред просветних радника, и школских другова такмичара, њихови родитељи и родбина, заиста је уживала у слушању песама и одломака из највреднијих дела српске књижевности. Основа лепог говора су: дикција (добра артикулација, разговетност, јасноћа говора), затим, акценатска и мелодијска правилност и лакоћа израза. Од рецитатора се очекује добра чујност, разумљивост и изражајност изговореног текста. Битно је да се у рецитовању осети да је песма доживљена. Важно је да се брзина рецитовања усклади са садржајем песме, са њеним ритмом, а боја гласа да се усклади са осећањима.
Између осталих, чули смо стихове и прозу Бранка Радичевића, Милутина Бојића, Десанке Максимовић, Мирослава Антића, Добрице Ерића, Љубише Симића, Душка Радовића и других популарних аутора. Било је тo дивно подсећање на класике српске књижевности и уживање у новим песмама и прозним одломцима. Зборно место такмичара било је у свечаној сали новог крила Српске школе.
Професорка ликовног, Изабела Борза, са својим ученицима се потрудила и ове године да сценографија буде занимљива и са лепом поруком. Преко зида је била пружена увијена српска застава као таласи тробојне реке. На сред заставе је цртеж лауте, музичког инструмента код којег се звук производи трзањем жица. Изнад се налазио ћирилицом написан мото такмичења „Чаролијом речи до звезда“.
Сценографијом су повезани музика и реч, као лепе уметности. Јер, лепо биране и изговорене речи, које такође настају треперењем гласних жица, најсавршенијег инструмента, као и музика, најлакше допиру до људске душе. Плакат, дипломе и похвале за Државно такмичење у рецитовању, са ликом Десанке Максимовић и стиховима из њене песме „Стрепња“ осмислио је проф. Зоран Меселџија.
Верујемо да ће ово такмичење мотивисати и друге ученике да вежбају и буду све бољи рецитатори. Сви учесници су добили похвале и чоколаде, а награђени дипломе и књиге српских писаца.
Чланови жирија нису имали нимало лак задатак, али су га обавили на задовољство свих учесника и публике. При вредновању наступа и додели награда жири је имао, између осталог, у виду и језичке могућности и средину из које такмичар долази. Свака група такмичара је имала по два члана жирија. У жирију су били професори: Аница Пандуровић, Љубинка Георгијевић, Изабела Данко, Ерика Котхенц, Јасмина Латас, Митар Кркељић, Кристина Бекић, Бојан Белић, Радивој Галић и Славица Зељковић. Посебну захвалност заслужују ментори ученика који су их за такмичење припремали и од њих направили праве мале уметнике лепог говора. Све време такмичења одржавала се редовна настава. Шеф актива, учитељица Мирјана Ковач, потрудила се да целокупна организација протекне у најбољем реду.
Такмичење у казивању поезије и прозе је помогло Министарство за људске ресурсе (ЕММI).
НАЈБОЉИ РЕЦИТАТОРИ
У првој категорији, у групи 1-4. разред - српски као предмет, прво место је освојио Давор Ђорђев из Деске, друго место Пани Каталин Сел из Деске, а треће Лена Аријан из Бате. Посебне похвале добила су два ученика из Дескe: Сергеј Драгић и Богдана Станојев. У групи 5-8. разред - српски као предмет, прво место је освојила Габријела Бозоки из Деске, друго Сара Драгић из Деске, а треће Силвија Сива из Бате. Посебна похвала припала је Лазару Брцану из Сирига. У другој категорији, у групи 1-2. разред - српски као наставни језик, прво место је освојила Теона Смиљанић из Будимпеште, друго Иван Золтан Карпати из Сегедина, треће, Даница Данојловић из Будимпеште, а посебну награду освојио је Теодор Радић из Сегедина. У групи 3-4. разред – српски као наставни језик, сва три прва места су освојили ученици из Будимпеште: прво место Андреј Балажевић, друго Радмила Вуковић, треће Богдан Миљевић. Посебна похвала припала је Винцеу Тот Толнаију из Будимпеште и Милану Санто из Ловре. У групи 5-8. разред – српски као наставни језик, прво место је освојила Сара Ковачевић из Батање, друго Иво Маровић из Будимпеште, треће Вукашин Алексић из Будимпеште. У овој групи такмичара додељене су три посебне награде и то за Лазара Ђурића и Сару Остојић из Будимпеште, и Предрага Шимона из Батање. Из Српске гимназије пријавило се 29 такмичара. Бојана Младеновић из Будимпеште је најбоље рецитовала и освојила прво место, друго је припало Тамари Владетић, а треће Марти Јовановић. Посебну похвалу добили су Ленка Кипријановић и Вељко Круљ.