Како искористити огромне потенцијале људског ума
О томе да човек учи док је жив, сведочи и пример српских просветара, који су прошле суботе учествовали на семинару „НТЦ систем учења”, у организацији Батањске двојезичне српске основне школе и забавишта.
Свесни чињенице да деца из године у годину постижу све слабије резултате у учењу и да се повећава број малишана са развојним сметњама – оним у говору и читању, затим когнитивни испади, неспретност деце и слаба концентрација, просветни радници из Батање су успели да ступе у контакт са др Ранком Рајовићем, аутором НТЦ програма, овогодишњим добитником престижне међународне Награде за интелектуални допринос друштву, коју додељује Фондација за образовање и истраживање Mensa International, и доведу га у Батању. Позиву за предавање одазвале су се и колеге из Будимпеште, Сегедина, Новог Сентивана и Српски педагошки и методолошки центар.
Шта је заправо НТЦ систем учења? НТЦ (Никола Тесла центар) је систем креативног учења базиран првенствено на активностима које развијају мозак, а после на играма које подстичу децу на размишљање. Намењен је родитељима, васпитачима, учитељима и наставницима, који усвојено знање могу да примене у свакодневним активностима у раду с децом. Овај програм се спроводи у великом броју држава Европе. Циљ овог семинара је био повећање ефикасног учења и развој функционалног знања (знања са разумевањем) свих ученика. Суштина самог програма је развој мозга, подизање нивоа интелектуалних способности све деце, спречавање поремећаја концентрације и пажње, развијање координације покрета и моторике, развијање брзине размишљања и закључивања (функционално знање), подстицање развоја даровитости и рано откривање даровите деце.
Српски просветари су интерактивно учествовали у вишечасовном предавању и радионицама др Ранка Рајовића из Новог Сада, лекара специјалисте, оснивача МЕНСЕ Југославије (данас Србије) и Одсека за даровите НТЦ. Ово је био само први део предавања. Други сегмент ће у скоријој будућности бити одржан у Будимпешти, а до тада ће просветни радници радити на својим домаћим задацима и направити неколико истраживања у различитим институцијама.
Било је ово право освежење за све полазнике семинара, јер су се упознали са новим, револуционарним приступима овој области, који показују своје практичне вредности у неколико држава Европе. „НТЦ систем учења” састоји се од три фазе: додатна стимулација развоја синапси (вежбе за моторику, графомоторику и акомодацију ока), стимулација развоја асоцијативног размишљања и стимулација развоја функционалног размишљања.
Према новим истраживањима, поремећаји у учењу, који се јављају већ у другом и трећем разреду основне школе, настају услед недостатка појединих активности у најранијем детињству. Обично су у питању заборављене игре – као што су скакање, ротација, а касније кликери, ластиш, жмурке, итд. Управо те активности подстичу стварање синапси, а живимо у времену када су деца највећим делом статична, испред телевизора и рачунара. Потребно је пренети научна сазнања родитељима, васпитачима и учитељима, јер у међувремену одрастају генерације којима је потребна драгоцена помоћ у развоју.
– Унутар мозга се одиграва борба за доминацију међу неуронима, стварају се нове везе између активних неурона и нови командни путеви. Подстиче се развој важних центара у мозгу, формира се читава мрежа нових путева. Неактивни неурони одумиру, а неактивни путеви се губе. У тој стимулацији неурона је одговор на питање хоће ли дете досегнути своје биолошке потенцијале или не – истиче др Рајовић и додаје:
– Често сам имао прилику да слушам родитеље који су, у жељи да заштите дете, бранили скакање по кревету, окретање у круг, куповали патике са „чичком” да се дете не оптерећује везивањем пертли – и тако спречавали неке изузетно корисне активности. Мој савет је да до седме године дете гледа едукативне емисије на телевизији и цртане филмове, један до два сата највише, а да на рачунару проводи око пола сата до сат времена дневно. Али, и то је много ако дете у остатку дана нема компензаторних активности о којима предајемо на семинарима – моторичке и графо-моторичке вежбе, развој асоцијативног размишљања.
Шта треба чинити да би деца достигла максималне биолошке потенцијале, зависи од тога ког су узраста. Др Рајовић саветује да за млађи предшколски узраст треба организовати време тако да су деца што више у природи, у играма лоптом, вијачом, ластишем. Потребно је што више игара са ротацијом око своје осе, вежбе равнотеже, трчање, прескакање, провлачење. Деца веома рано показују способност препознавања сложених апстрактних симбола (марке аутомобила, заставе земаља...), али ту способност треба даље развијати кроз игре меморије, слагалице (пазл) и слично.
