Циљ посете професора и неколицине студената Факултета педагошких наука из Јагодине, који припада Универзитету у Крагујевцу, био је обилазак Високе школе за образовање учитеља и васпитача у Баји, затим наших школа у Будимпешти, Ловри и Батањи, као и размена искустава и успостављање чвршће међусобне сарадње. Делегацију гостију су чинили професори и студенти са факултета педагошких наука Универзитета у Крагујевцу, факултета у Јагодини: проф. др Виолета Јовановић, декан, затим продекан за наставу проф. др Илијана Чутура, продекан за науку проф. др Емина КопасВукашиновић, доц. др Маргит Савовић, доц. др Снежана Марковић, доц. др Марко Ђорђевић, доц. др Биљана Стојановић, као и студенти Ђорђе Богдановић, Марија Николић, Јелена Патричевић и Теодора Ранђеловић.
Првог дана боравка гостију у Будимпешти, у току преподневих сати, директорка Српске школе и гимназије Никола Тесла из Будимпеште др Јованка Ластић, у школској библиотеци је поздравила госте и упознала их са радом и историјатом српског школства у Мађарској. Показала им је сајт школе, објашњавала документа и прилоге који се налазе на њему и успут одговарала на постављена питања присутних.
Васпитачи који су били заинтересовани за рад у вртићу, отишли су у просторије српског вртића како би присуствовали занимању, а остали професори и студенти који су желели да присуствују часовима почетног читања и писања, распоредили су се у неколико одељења.
Гости су потом, у Сентандреји, обишли најважније историјске споменике и установе везане за прошлост Срба у овим крајевима, док је сутрадан организована посета Српској школи у Ловри, која је подружница будимпештанске Српске школе „Никола Тесла”, као и сеоској српској цркви. У школи их је поздравила и пожелела им добродошлицу учитељица Софија Иванов и на непосредан начин, присутнима у неколико реченица представила место у коме се налазе.
О дубоким коренима и дугом битисању српског живља у овом насељу, говори и чињеница да је српска црква у том месту 2014. године прославила 300. годишњицу постојања. Јагодинци су посетили и овај храм, са чијим историјатом их је упознао месни парох, отац Радован Савић.
Гости су имали прилику да у школи присуствују часу у 1. разреду, на коме су ђаци вежбали читање. Видно обузети емоцијама, професори из Јагодине су пожелели да се ова сарадња продуби и настави, па су предложили да ловранска деца доћу код њих у Јагодину и сместе се на седам дана код својих вршњака, како би на тај начин учила српски језик и дружила се.
Емпатија је била обострана. Ловрани, познати као срдачни и добри домаћини, својом непосредношћу су одмах освојили срца гостију из Јагодине, па су на тренутак и сузе заискриле у очима и једних и других. Декан Педагошког факултета у Јагодини проф. др Виолета Јовановић, каже да је ово ново искуство за њих који долазе из унутрашњости. Сасвим је друга димензија видети како људи овде живе и како се боре.
– Та национална припадност је тако јака да ви опстајете овде толико дуго, а немате никакву конкретну, јаку системску подршку за то – истакла је професорка Јовановић и приметила да у Ловри постоји снажна потреба да се очувају српски идентитет, култура, језик и вера.
На предлог доц. др Маргит Савовић, у ово путовање је уврштена и Ловра, као специфично српско село. Гости, у разговору за наш лист, кажу да нису очекивали да овакво мало место, са српском школом, постоји у срцу Мађарске.
Професорка Савовић је, иначе, родом из Бекешчабе, где је провела детињство и младост и отишла у тадашњу Југославију на студије. Стицајем околности, тамо је остала наредних 40 година.
– Имамо два пројекта годишње, и један од њих се одвија на пролеће, када ћемо доћи у Сегедин, тамо бити 3-4 дана, а онда планирамо да обиђемо Деску и Сириг, где такође постоје српске школе – истиче гошћа.
Ловрани су са осмехом испратили своје госте и позвали их да свакако дођу поново, а путовање је затим настављено према Батањи, као завршној тачки екскурзије.