Лазар Которчевић, нови директор Српског педагошког и методолошког центра

Образовањем и васпитањем против асимилације

На конкурсу за директора Српског педагошког и методолошког центра који је расписала Самоуправа Срба у Мађарској, изабран је Лазар Которчевић. Честитамо му и желимо пуно успеха у вођењу ове важне институције за Србе у Мађарској.

Лазар Которчевић је професор географије у Српској гимназији „Никола Тесла“. Представник је српске народности у Мађарској и од посебног му је значаја очување иден­титета, неговање српског језика, кул­туре и обичаја. Он то показује кроз свој педагошки рад, указујући учени­цима на етичке принципе и прави вредносни систем. А то је темељ сва­ког појединца, заједнице и професије.

Опасност која прети малоброј­ној заједници као што је наша јесте постепена асимилација. Како је сузбити, односно сачува­ти оно што се може сачувати?

Јесте проблем асимилација која је делимично присутна због економ­ско-друштвених промена, а делимич­но због јаког мађарског културоло­шког утицаја. Она је дуги, дуги низ година присутна и неминовна, али уколико се језик не усвоји у одгова­рајућој мери, лако може доћи до ин­диферентности према народносној култури и историји. Управо зато је приоритет да ученици очувају свој матерњи језик. Кренимо од пред­школске установе која даје базу на­шим школама. Неопходно је обезбе­ђивање стручног кадра како у шко­лама, тако и у забавиштима. Уколико се то не оствари, изједначићемо се са мађарским школама, јер деца неће чути српски језик, неће имати прили­ку да ван обавезних часова и зани­мања чују живу реч. Важно је да Срп­ски педагошки и методолошки цен­тар има задужену особу за функционисање забавишта ради бр­жег и благовременог протока инфор­мација, решавања проблема и на не­ки начин учествовања у животу ис­тих. У том смислу је битно планирање и увођење мера за повећање броја деце у вртићима и школама.

Колико је битна едукација про­светних радника, како оних у вр­тићима, основним и средњим школама?

Наравно да је важна едукација и то континуирана. Она подразумева: организовање семинара, радионица и стручних усавршавања. Кроз еду­кацију се обогаћује знање, али и гра­де добри односи између наставника свих наших школа. Добри односи у струци омогућавају изналажење ре­шења и за најсложеније задатке.

Који су основни задаци Српског педагошког и методолошког цен­тра?

Српски педагошки и методолошки центар са већим упливом у организа­цију рада школа и забавишта треба да унапреди и олакша, односно да учини ефикаснијим рад и функцио­нисање васпитно-образовних инсти­туција. Аспекти тог рада би требало да обухватају: покривеност настав­ним особљем, организовање акреди­тованих усавршавања у Мађарској и Србији, учешће у обезбеђивању до­датних наставних средстава, учешће на тематским и стручним камповима, организовање разних манифестација на државном нивоу, додељивање на­града за заслужне педагоге, као и припрему додатних материјала и при­ручника за наставнике и васпитаче.

Који су ваши планови и обавезе у неко догледно време?

Наша обавеза је сакупљање и ана­лиза података о постојећој ситуаци­ји у васпитно-образовним институ­цијама и израда базе података срп­ских васпитно-образовних институ ција у Мађарској. Веома је важна из­градња активне комуникације са ру­ководиоцима, директорима, педаго­зима и родитељима установа у који­ма се организује настава српског језика. У професионалном смислу, то значи подстицање поверења, што олакшава сарадњу. На пример, струч­њаци из исте или сличне области, мо­гу једни другима преносити практич­на искуства, савете и решења за евентуалне проблеме. Неопходна је сарадња са српским народносним институцијама и самоуправама, али и сарадња са институцијама у мати­ци, упознавање са школским систе­мом Срба ван граница Мађарске. Такође, важно је успостављање кон­такта са српским мањинским школа­ма у државама у окружењу, органи­зовање заједничких пројеката. Циљ нам је и да конкуришемо за разли­чите ЕУ фондове - првенствено пре­ко Еразмус пројеката. Желели бисмо да успоставимо дигиталну архиву српског мањинског школства за пе­риод након Другог светског рата. Ис­то тако сматрамо да је важно успо­стављање сталне поставке о истори­јату наше кровне институције Српског образовног центра „Никола Тесла“ у Будимпешти. Планирамо да радимо на истраживању српског на­родносног школства од самих поче­така на територији данашње Мађар­ске. Народни учитељ није био само пуки преносилац знања, он је чувар културе и језика. Кроз историју, на­рочито у тешким временима ратова или сиромаштва, учитељ је најважни­ји ослонац младим генерацијама. Они су својим примером учили, не само децу, већ и целе заједнице, како да поштују друге, како да се боре за правду. То је нарочито изражено у малим сеоским срединама где је учитељ био и педагог и васпитач, у правом смислу речи. Зато се каже да добар учитељ може променити живот детета, а тиме и судбину целог народа. Тамо где је учитељ био це­њен и поштован, ту је народ успео да сачува свој језик, веру, традицију и достојанство. Намера нам је да прикупимо што више података о на­шим српским учитељима и да их об­јавимо када се укаже прилика.

Реците нам нешто о значају Српског педагошког и методоло­шког центра

Под окриљем Српског педагошког и методолошког центра, свим педа­гозима је омогућена стручна помоћ. Све активности и свака делатност Центра у васпитно-образовној обла­сти, мора да буде усклађена са пред­ставницима локалних и регионалних српских самоуправа. Никакве про­мене не би смеле да се иницирају, уколико их не подржавају месне српске заједнице, нарочито оне на чијој територији се налазе тангиране васпитно-образовне институције. Центар игра важну улогу у очувању српског језика, културе и идентитета међу Србима у Мађарској, посебно кроз образовне програме и матери­јале на српском језику. Такође пома­же у умрежавању српских васпит­но-образовних установа у Мађар­ској и олакшава размену добрих пракси.

Сматрам да је питање српског ва­спитно-образовног система од су­штинског значаја за целу српску за­једницу у Мађарској и због тога је и функционисање Српског педаго­шког и методолошког центра од ве­лике важности.

Разговор водила

Славица Зељковић