Програм поводом Дана словенске писмености
У Српском културном центру у Будимпешти отворена је изложба „Српска ћирилица у златовезу”, коју чине радови Удружења „Бео-етно визија” из Београда. Реч је о уникатним рукотворинама инспирисаним ћирилицом, а рађеним традиционалним техникама
Организатори ове изложбе и одржане радионице су Српски културни и документациони центар и Српски педагошки и методолошки центар у Мађарској.
Аутор изложбе је дипломирани инжењер архитектуре Наташа Цвејић, а осим њених радова поставку чине и експонати осталих чланица „Бео-етно визије”: Верице Авлијаш, Соње Јовићевић Јов, Оливере Јасика, Снежане Јовановић, Весне Стојановић, Весне Комазец, Снежане Шуица и Лидије Гријак.
– Основна идеја изложбе је да афирмише српско писмо, односно да прикаже слова српске ћирилице у свој њиховој лепоти – рекла је Наташа Цвејић, ауторка ове поставке.
Седамнаест експоната, које чине почетна слова ћириличног писма, као и целокупна азбука, инспирисани су рукописним књигама и Мирослављевим јеванђељем, најзначајнијим ћириличним спомеником културе.
Отварајући изложбу, Милан Ђурић в. д. Директора Културног и документационог центра Срба у Мађарској, истакао је значај чувања и неговања ћириличног писма, као важног дела српске културне баштине, а о самој изложби више је говорила ауторка Наташа Цвејић. За израду једног слова потребно је десетак дана рада, а захваљујући маштовитости аутора настају радови које публика у Будимпешти има прилику да види у Српском културном центру све до 22. јуна.
Посебно је била интересантна бесплатна радионица, коју су чланице овог удружења одржале за ученике Српске гимназије „Никола Тесла” у Будимпешти, али и за ширу публику.
Уместо планираних сат времена, радионица се одужила на више од три сата. Полазници су могли да се опробају у везу почетног слова, односно златовезу, као и сувом и мокром „пустовању” вуне. Радионицу су водиле Наташа Цвејић, Оливера Јасика, Весна Комазец, Верица Авлијаш и Соња Јовићевић Јов. Много се чуло о техникама и начину раду, било је доста питања, али је практичан рад веома допринео да се побуди жеља за овим послом, или уметношћу, код млађе генерације Срба у Мађарској.
Наредног дана, чланице удружења присуствовале су обележавању Дана Светог Ћирила и Методија у Ђачком дому Српске школе „Никола Тесла” у Будимпешти.