top of page
Д.М.

Свечаности поводом Дана факултета педагошких наука у Јагодини

Нека усправни ход и бритка реч прослављају моћ слободе и језика




Делегација представника српске заједнице из Будимпеште, крајем прошле године, гостовала је у Јагодини на свечаности одржаној поводом Дана факултета педагошких наука. Свечаност је одржана поводом 23 године постојања и рада Факултета педагошких наука у Јагодини и 118 година образовања наставника и васпитача у Поморављу.


Јагодина се налази у централној Србији, у подножју Ђурђевог брда, својеврсног симбола града и представља највећи град у Горњевеликоморавској котлини.


Један од симбола по коме је Јагодина препознатљива је свакако ћуран. Отуда и шаљиви надимак ћурани чини Јагодинце препознатљивим.

Бројне анегдоте, згоде и незгоде везују Јагодину и Јагодинце за ћуране, који су се некада гајили у великом броју и са пуно љубави. На ,,Данима комедије”, позоришном фестивалу који се од 1972, сваке године одржава од када је фестивал званично почео, додељује се за најбоље глумачко остварење и режију статуета ,,ћуран”. Јагодина из давних времена па све до данашњих дана са својим житељима упућена је на свој препознатљив симбол, који је с правом постао синоним овог града.



Гостима из Мађарске, добродошлицу је пожелела проф. Маргит Савовић, и помогла и као преводилац и као домаћин да се осећају што пријатније у овом граду.

Прве вечери био организован кратак сусрет у просторијама Факултета, на коме је декан проф. Виолета Јовановић поздравила присутне, изразила захвалност због досадашње сарадње, као и наду да ће се иста наставити и још више продубити. Ово је била прилика и да гости обиђу просторије Факултета и сазнају нешто више о овој установи са којом сарађују. Из Мађарске ту били присутни представници Високе школе „Етвеш Јожеф“ из Баје, руководиоци и њихови најближи сарадници српских културних и образовних установа из Будимпеште, Сегедина, Деске и Сирига, као и Педагошког и методолошког центра из Будимпеште.

У пријатном окружењу, домаћини су госте провели кроз просторије Факултета, похвалили се својом богатом библиотеком, кабинетом опремљеним најновијим рачунарима, зидовима украшеним сликама које су насликали ученици ове установе. У склопу Факултета налази се и ботаничка башта у којој се налази 240 биљака од којих 30 изузетно ретких, које расту само на овим просторима.


Другог дана, у току преподнева, гости су били позвани у обилазак Зоолошког врта “Тигар”“, као и Музеја воштаних фигура чија поставка садржи 29 фигура истакнутих личности из најраније, али и најновије историје Србије. Пре почетка саме Свечане академије, у галерији Центра за културу отварена је изложба професора и сарадника Факултета педагошких наука, који су представили своје радове из области графичког дизајна, графике и цртежа.

Свечаност у препуној сали Културног центра, започела је химном БОЖЕ ПРАВДЕ у извођењу хора овог факултета. Присутне је поздравила Виолета Јовановић декан факултета, који је један је од ретких, који је већ у првом уписном року попунио буџетска и самофинансирајућа уписна места, што најбоље говори о репутацији ове установе. Факултет има девет акредитованих програма академских и мастер студија, а сада му је одобрена и акредитација докторских студија на студијском програму „Доктор наука методике наставе“.

– Заслуга за његову репутацију је свакако заслуга и огромне подршке од стране локалне самоуправе, која се огледа на много начина, од већ традиционалних посета Бечу и других донација, до његових развојних програма – истакла је деканица факултета, – само ове године је локална самоуправа финансијски помогла замену столарије, где је вредност целе инвестиције била око 21 милион динара.

Присутне су поздравили и председник Скупштине града Јагодина, Драган Марковић Палма, продекан за наставу Универзитета у Крагујевцу доктор Драган Бошковић, као и ректор Високе школе из мађарског града Баје, Золтан Мелиц који је истакао уочљив напредак Јагодине, као и то да сарадња града и факултета у Јагодини треба да служи као пример.

Као и претходних година, и ове године је додељена почасна диплома Народни учитељ, а овај пут добитник је био књижевник Милисав Савић, док су посебне награде добили сви они који су својим радом допринели афирмацији факултета, а од Скупштине града студентима са најбољим просеком уручене су награде од по 10 хиљада динара.

На сцени се испреплео колаж па су додељиване дипломе и захвалнице за постигнуте успехе, дугогодишњи рад, најбоље студенте, извођен је Шекспиров Магбет, Кочићеве „Молитва“ и „Слобода“, док је хор извео композицију Оче наш Николаја Кедрова и Гласом мојим ко Господу возвах Александра Архангелског, као и композицију Оче наш Николаја Кедрова и Гласом мојим ко Господу возвах Александра Архангелског. На самом крају програма, фолклорни ансамбл факултета извео је игре из западне Србије у кореографији Ђорђа Богдановића и музичком аранжману Братислава Старчевића.

Остало је обећање да ће се на овај дан и догодине уприличити оваква свечаност. До тада, - пожелеше љубазни домаћини: „Нека усправни ход и бритка реч прослављају моћ слободе и језика.“


Након свечане академије, приређен је ручак у ресторану „Тигар “, уз пријатно дружење и музику Positivo band-а, који је госте забављао до касно у ноћ.

bottom of page