top of page
Д.М.

Јача веза на релацији Будимпешта-Јагодина

Поново су се у Будимпешти, на радост домаћина, Српског педагошког и методолошког центра, као и Српске школе на Тргу ружа, обрели гости са Факултета педагошких наука из Јагодине. Њих деветоро, из посете Баји, дошли су да виде Српску школу и ојачају већ започету сарадњу. Никако нису пропустили прилику да посете ЕЛТЕ факултет, Учитељски и васпитачки смер, групу за српски језик, представе се и поразговарају са професором др Николом Ластићем и упознају декана др Ђерђа Микоњу.


У посети у Будимпешти су били декан проф. др Виолета Јовановић, продекан проф. др Илијана Чутура, др Ненад Вуловић, др Ивана Ћирковић Миладиновић, доцент др Маргит Савовић и студенткиње Драгана Дивић, Уна Хусак и Диана Златановић.


Представништво Педагошког факултета из Јагодине у Будимпешти је већ други пут, што свакако наговештава жељу да се сарадња ових институција настави. Факултет педагошких наука у Јагодини има три смера основних студија и то за учитеље, предшколске васпитаче и домске васпитаче, као и мастер и докторске студије.

Овај сусрет је био прилика да директорка Српске школе „Никола Тесла“ др Јованка Ластић, на обострано задовољство, са гостима подели своју визију и презентује планове везане за доградњу и проширење простора школе и дома. Ово излагање, као и жеља директорке и руководства школе свакако је изазвало позитивне реакције гостију, који су били одушевљени плановима и трудом да се напредује и остварују зацртани циљеви.


У току преподнева, док су колеге и студенти из Јагодине присуствовали часовима у нижим разредима основне школе, за то време руководство факултета, Виолета Јовановић и Илијана Чутура посетиле су Факултет ЕЛТЕ, упознале се и поразговарале са професором Николом Ластићем, који предаје на факултету, Мином Веселинов и Габриелом Недучин, студенткињама друге године учитељског смера ЕЛТЕ факултета, као и са деканом др Ђерђом Микоња. Микоња је у разговору са представницама из Јагодине истакао како воли позитивну енергију коју шире Срби као народ, и нагласио да се та ведрина и позитиван дух осећају и на његовим предавањима, ако у групи има студенте из Србије.


Декан Виолета Јовановић је искористила прилику у представила пројекат Еразмус-плус, у који је укључен Педагошки факултет из Јагодине и објаснила како то конкретно изгледа: «Јагодински факултет потписује уговор са европским земљама и тренутно су наша четири студента на размени: двоје их је у Португалији, а двоје у Немачкој. Професори из Јагодине долазе у Мађарску на размену, а иду чак и на Кипар. Иначе, наш факултет је повезан са Бајом. Студенти из Јагодине долазе на по недељу дана у Бају, а онда Мађари из Баје дођу на недељу дана у Јагодину на размену. Та пракса се, на обострано задовољство, полако одомаћује у обе институције.»


Др Микоња је изразио задовољство што уопште има Срба на факултету. Од 13 мањина које живе у Мађарској, Срби и Немци су представљени овде на факултету, па је и настава овде шаренија, а добијају значајна средства од Министарства. «Желели бисмо да имамо још више студената и замолио бих вас да утичете на то да се што више студената пријави на овај факултет, јер је за сада мало заинтересованих и пријављених.» Свакако је био и више него спреман за сарадњу, па су обе стране предложиле конкретне видове и могућности повезивања ове две институције.


Доктор Никола Ластић је гошће провео здањем у коме студирају будуће васпитачице и учитељице. Објаснио им је да постоји катедра за стране језике и књижевност и унутар ње енглеска, немачка и српска група. У разговору су једни са другима поделили досадашња искуства о размени студената и покушали да пронађу могуће начине за сарадњу. Јагодина нуди све врсте помоћи у реализацији будуће сарадње.

Ластић је покушао да објасни са каквим се све потешкоћама сусреће факултет, што се тиче заинтересованих студената и самог предавачког кадра и уопште опстанка смера на српском језику.


- И ми губимо омладину која се расипа и одлази у иностранство, јер ништа не добија од нас. Није ни чудо што иду даље и што ће кренути путем асимилације, на жалост. – констатује Ластић.


Јовановићева види сарадњу кроз само решавање проблема и како сама каже: «Вама овде треба кадар, а наша деца у Србији су без посла, па хајдете да изађемо једни другима у сусрет.»

Такође је понудила помоћ у препоручивању и набавци уџбеника из којих може да се предаје студентима.


У оквиру ове посете, као добар домаћин, Српски педагошки и методолошки центар је организовао посету Сентандреји и сада већ неизбежни одлазак у срце Мађарске, у Ловру, бастион који без обзира на време и окружење опстаје, одолева, чува и негује и неда да се заборави оно што су наследили од очева: језик, писмо, култура и обичаји.


Ушушкана сеоска школа радо прима госте. У њој, са својим учитељицама уче деца од 1. до 4. разреда и спремна је да расте и напредује. Деца нас дочекују и поздрављају широм отворених, радозналих и ведрих очију.


Још једно присуствовање активностима, дружење и за оне који су први пут у Ловри, кратко упознавање са историјатом села, насељавањем, останком и опстанком.


Гостима нестварно делује ова оаза српског живља на 170 км од границе са Србијом. Ловрани као прави домаћини, упркос хладном ветру, прошетали су са гостима селом, уздуж и попреко. Очас посла су обишли четири улице ушорене Ловре. Отишли су до насипа како би могли да виде скелу и Дунав који је својим током загрлио ово село и чува га на Чепелској ади. Посетили су и Српску цркву и хостел који се спрема да у мају угости младе из Јагодине, фолклорно друштво Педагошког факултета које долази у Ловру, да се представи својом игром и свирком. Биће то прилика да се млади упознају и друже и јачају везе за нека нова виђања и сусрете.


Чини се да ово пријатељство на обострано задовољство расте и напредује.

На здравље!

 

По доласку у Јагодину, а после службовања и Алексинцу и Београду, када је отворио школу у Јагодини и постао њен директор, давне 1898. године, Сретен Аџић је донео своје књиге и основао библиотеку. Постоји легат Сретена Аџића. У библиотеци има доста књига и тек сада се ради њихов прави попис, регистар. Све те књиге су до сада чуване у оригиналним ормарићима, који су послати на репарацију. «Желимо да комплетна библиотека има свој првобитни изглед и задржи аутентичност. Било би лепо да се те књиге изложе. Следеће године је 120 година од оснивања и то је дивна прилика да посетиоци виде заоставштину оснивача наше библиотеке.“ – каже Јовановићева.

 

bottom of page