top of page
Д.М.

Такмичење у рецитовању и казивању прозе

Такмичење у лепом казивању стихова је посебан доживљај и за оне који слушају, али и за оне који рецитују. То је својеврсни ужитак. Једном настала песма на тај начин продужава да живи, будећи нове и нове емоције. А када у том празнику поезије учествују деца, радост је вишеструка.

Такмичење у рецитовању, у организацији Српског педагошког и методолошког центра, ове године одржано је крајем новембра у Двојезичној српској основној школи у Батањи. Лепим поводом окупили су се ученици, њих 90, из Будимпеште, Ловре, Бате, Деске, Сирига и домaћини из Батање. Било их је из основних школа и будимпештанске Српске гимназије, оних којима је српски матерњи језик и оних којима није. Учитељице и професори су се потрудили да одаберу песму према детету. И по правилу је то било врло успешно.

Сва деца су говорила срцем. Ученици нижих разреда су рецитовали стихове: Јована Јовановића Змаја, Слободана Станишића, Милована Витезовића, Драгана Лукића, Душана Радовића, Недељка Попадића, Мирјане Стефановић... Бирани су стихови у којима има хумора, игре речима, стихова о детињству и одрастању: Материна маза, Знатижеља, Тајна, Замислите, Балада о заборавном деди, Шта је љубав, Нећкалица, Школа за одрасле...

Средњошколци су се потрудили да пронађу и припреме песме које се ретко чују, па су се ту могла чути дела Милоша Црњанског, Ђорђа Балашевића, Алексе Шантића, Арсениија Чарнојевића, Десанке Максимовић, Биљане Станојевић и других. Избор љубавних песама потпуно примерених њиховим годинама, био је прошаран родољубивом поезијом и српским народним песмама.

Пo завршетку догађаја деца су се упутила у шетњу улицама Батање. Школа се налази у непосредној близини српске православне цркве, једне од седам батањских богомоља.

Уживали су у лепоти новембарског сунчаног дана који је обиловао светлошћу и бојама јесени, прелазили мостићима речицу Суви Јер, фотографисали дивље патке које су неким случајем овде залутале, шетали по парку и радознало разгледали ову малу варошицу.

Многи су пожелели да Батању виде и уживо, јер су често о њој слушали на часовима народописа, као о месту прожимања и додира различитих вера, нација и култура. Имали су прилику да се на сваком кораку у то и увере. Почетком прошлог века у овом месту је живео велики број Срба, којих је данас све мање, али се још увек негује српски мит и предање, улаже се велики труд за очување језика и писма. Тиме нам је било драже што се управо овде било такмичење у казивању поезије и прозе.

Имали смо у Батањи изузетне домаћине, директора школе Николу Ђенеш Екбауер и колеге које су се заиста потрудиле да учине све да ова манифестација протекне у најбољем реду и да се гости осећају добро. Са задовољством су нам показали своју школу на коју су поносни, а у којој влада топла породична атмосфера. Учионице и ходници су украшени топлим бојама, у знаку јесени. Уживали смо у дечјој граји, у лакоћи комуникације, у безбрижности младости, у добродошлици Батањаца и заједништву. Ручак је организован у ресторану некадашњег хотела „Круна“ који је у ствари једно старо здање. Иако поносно стоји, недостаје му обнова, да га мало среде и умију, али у Батањи је некад важио за култно место где су се млади радо окупљали. У згради библотеке, је одржано проглашење победника ове манифестације.

Писутне је, у име организатора такмичења, Српског педагошког и методолошког центра, поздравила Драгана Меселџија и захвалила се домаћинима на труду и гостопримству, као и свим учитељицама, наставницама и професоркама које су припремале ученике за такмичење, учесницима који су се потрудили да науче изабране песме и тиме су узели учешће у овој дивној манифестацији, као и члановима жирија који су имали нимало лак задатак, јер су морали да издвоје најбоље. Тешко је било одлучити коме доделити 1, 2. и 3. место и посебну похвалу за истицање. Жири је узимао у обзир знање текста, начин извођења, изговор, дикцију, целокупан доживљај. Листе су направљене, а победнике је на позорницу позивао професор Радивој Галић, који је уједно био и председник жирија и уручио им дипломе и поклон књиге. На општу радост присутних, свим учесницима су подељени маркери за књиге и чоколаде.

Док се сумрак спуштао, аутобуси са путницима су кренули кућама – једни за Будимпешту, а други за Ловру. Док су уморни мали рецитатори, препуни утисака ушушкано уживали на седиштима минибуса, одједном се без икакве најаве разлегао звонки глас ловранске ученице из Ковина, малене Еме Будаи:

Да је вишња ко трешња

Ја бих била најлепша

Али вишња мало киси

Слатко лане ти си...

Слатко лане ди си ти,

Волела б’ те видети

Волела б’ те видет’ дико

Ал’ да не зна нико.

Две јабуке, три дуње

На орману иструле

Иструле су стајајући

Дику чекајући...

Деца неоптерећена такмичарским карактером манифестације, заиста су се потрудила да дају најбоље од себе, истински су уживала и са новим и старим познаницима провела диван дан у Батањи.

Ема Будаи, девојчица из Ковина, одлучила је да иде у српску школу, јер се ту добро осећа. Ишла је и у српско ловранско забавиште у коме јој је било толико лепо, да је пожелела да без обзира на свакодневно путовање настави баш ту да долази. За њом пошле и другарице, па се група повећала. Ема воли да пева старе, српске, етно песме и пева их из чисте дечије душе. Управо то на слушаоце оставља посебан утисак. Емин таленат су на време препознали педагози у школи, али и њени родитељи и зато сада иде на часове певања код Бранке Башић, тренутно најпопуларније младе певачице у Мађарској овог жанра песама..

Листа овогодишњих победника на такмичењу

2-8. разреда – српски се учи као предмет

  1. Габриела Бозоки, 2. разред – Деска

  2. Мира Толнаи, 4. разред – Бата

  3. Левенте Пастор, 6. разред – Сириг

Посебна похвала – Соња Гарђански, 2. разред – Бата

1-2. разред – српски као наставни језик

  1. Магдалена Алексић, 2. разред – Будимпешта

  2. Алекс Петер Хорњак, 1. разред – Будимпешта

  3. Давор Ђорђев, 2. разред – Деска

Посебна похвала – Урош Бенефи, 1. разред – Будимпешта

3-4. разред – српски као наставни језик

1. Сања Вуковић, 3. разред – Будимпешта

2. Лара Петра Шимон, 3. разред – Деска

3. Ана Вишки, 4. разред – Ловра

Посебна похвала – Бела Марошин, , 3. разред – Батања

5-8. разред – српски као наставни језик

1. Сара Ковачевић, 6. разред – Батања

2. Тамаш Конц, 5. разред – Будимпешта

3. Лазар Ђурић, 6. разред – Будимпешта

Посебна похвала – Милован Шимон, 7. разред – Батања

Гимназија – Будимпешта – српски као наставни језик

1. Марта Јовановић, 9. разред

2. Тамара Владетић, 11. разред

3. Јана Лишанин, 11. разред

Посебна похвала – Невена Деспотовић 9. разред

bottom of page