На предлог бивших ученика, дешчанске Српске самоуправе, месне Српске православне црквене општине и других организација и појединаца, добитник новоустановљеног признања „Најдражи учитељ” је недавно преминули Велимир Вељко Радић, за кога је на постхумној додели награде речено да је својим радом задужио многе генерације српске деце и младих.
Након представљања живота дугогодишњег просветара дешчанске Српске основне школе, уприличен је свечани чин уручивања признања „Најдражи учитељ.” Пред само уручење, присутнима се обратила Јулијана Которчевић, директоркa Педагошког и методолошког центра Срба у Мађарској:
– Српски педагошки и методолошки центар расписао је конкурс за додељивање признања „Најдражи учитељ”. Признање уручујемо нашим педагозима који су се највише залагали током свог живота и службовања у српским васпитно-образовним установама и својим радом допринели квалитетном образовању и васпитању деце и младих, неговању и очувању српског језика, културе, традиције и идентитета на територији Мађарске. На иницијативу бивших ученика Дешчанске српске основне школе, месне српске самоуправе, месне српске православне црквене општине, српских организација и српског живља Поморишја, за доделу признања „Најдражи учитељ” заслужно је предложен народни учитељ из Деске Велимир Вељко Радић, који је својим радом и животом био пример, задужио многе генерације српске деце и младих и на неки начин им одредио животни пут. На крају образложења, признање „Најдражи учитељ” директорка Педагошког и методолошког центра уручила је Мирјани Радић, удовици преминулог. У име породице, на признању се захвалио Миленко Радић, син некадашњег народног уче и почасног грађанина села Деске. Он је евоцирао успомене из времена када је похађао Српску основну школу и био ђак свом оцу:
– Чули смо његов животни пут, па и то да је био строг. Он је то признао. Но, ја бих свему томе додао да је пре свега био доследан. И можда је и зато био такав педагог какав је био. Јер, мислим да се педагогија заснива на томе да педагог буде доследан. Обично, и човек би требао да буде доследан, али педагог који подучава децу, поготово. Та његова до- следност није се само испољавала у школи, него и код куће, па и у другим деловима, сегментима његовог живота. Дакле, заиста је био доследан и мислим да је то кључна реч у његовом позиву, који је сигурно један од најтежих. Он је био издржљив, није напустио педагошки оквир. Остао је педагог – подвукао је Миленко Радић.