Традиционална награда „Најдражи учитељ”, коју додељује Српски педагошки и методолошки центар, свечано је уручена учитељици у пензији Јелени Марковљев Веселинов из Новог Сентивана. Награда јој је додељена за посвећеност образовању и васпитању деце и младих, за очување и неговање културе, језика и традиције Срба у Мађарској. Предлог је стигао од новосентиванске Српске народносне самоуправе уз подршку сегединске, дешчанске, чанадске и батањске Српске самоуправе. Јелена Марковљев Веселинов је рођена 23. новембра 1938. године. Учитељску школу у Будимпешти завршила је 1957. године, а 19 67. Вишу педагошку школу у Печују.
Од 1957. до 1967. године је предавала у Чанаду и Тисасигету, а поред тога у Новом Сентивану предаје српски језик у поподневној настави. Своје ученике је ангажовала да заједно сакупљају предмете и фотографије везане за нашу прошлост. Уз велики труд , рад и посвећеност, од сакупљених предмета успела је да оснује Музеј у Новом Сентивану. А од прикупљених књига је формирала и библиотеку. И да̑н-данас се бави сакупљањем предмета и фотографија које би могле да помогну у проучавању живота наших предака.На часовима српског језика је упознавала ученике са православним, српским обичајима, организовала и водила их на излете, припремала за такмичења. На тај начин је неговала одличан однос са другим српским школама у Мађарској.
Јелена је мајка два сина, Милета и Предрага и бака шесторо унучади. Мина, њена унука, наставља стопама своје баке, определивши се за Вишу учитељску школу у Будимпешти. Јелена Марковљев Веселинов је добитница многобројних награда и признања: 1961. и 1987. године добија одликовање за дечје слободне активности; 1990. године добија похвалу Министарства просвете; 1994. године уручена јој је Ниво награда; 2001. године Светосавска награда; 2003. године у Новом Сентивану прима признање Почасног грађанина; 2019. године у Светом храму Новог Сентивана, Свети архијерејски синод Српске православне цркве, на предлог епископа будимског г. Лукијана, додељује јој Орден Светог деспота Стефана Лазаревића. Ово одликовање јој је додељено за истрајну и делатну љубав према мајци Цркви, првенствено због активног учествовања у парохијском животу цркве у Новом Сентивану. Имајући у виду њене заслуге на пољу наставе српског језика, очувања и неговања српског идентитета, од срца јој се захваљујемо и желимо да што дуже поживи у здрављу на радост својих ближњих и целе српске заједнице.