Дан матерњег језика обележен је 21. фебруара у Српској школи на Тргу ружа. Ученици су били подељени у групе по узрасту, а у Аули школе, за време трећег часа, окупили су се ученици од 1. до 4. разреда основне школе у пратњи својих учитељица Јасмине Латас, Весне Чаплар и Мирјане Ковач. На самом почетку, присутне је поздравила директорка Српског ђачког дома Јулијана Которчевић и представила гошће Оливеру Ољу Јелкић, књижевницу и адвокатицу из Београда и Душанку Гавриловић, магистра уметности и професорку музичког из Сремске Митровице које су припремиле пригодан програм за малишане.
Оливера се представила ученицима и показала им неке од својих књига које је написала за децу. Прочитала им је неколико својих духовитих рецитација „Да ли рибе пију воду?“, затим о вилином коњицу „Сто му громова, постао сам мајка“, као и једну кратку причу о Лепом Јови и Лепој Кати и њиховом надметању ко је најлепши у башти. Питала је малишане, која све права деца имају, а кад су они набројали, она им је прочитала своју песмицу о дечјим правима: „... моје је право на срећу и право на доброту...“
Јелкићева је позвала најхрабрије из сваког одељења да одрецитују по једну песмицу од чика Јове Змаја по свом избору. Они који су се одважили да подигну руку, стану пред публику и рецитују, награђени су за свој труд медаљом на којој је писало „Пиколо“ или цедеом са песмама за децу, који је Оливерин и Душанкин заједнички пројекат. Текстове за песме је писала Оливера Јелкић, а музичке аранжмане за све песме је радила Душанка Гавриловић.
Наше гошће су осмислиле како да анимирају малишане, па су се потрудиле и да их науче песму „Чика Јови на дар“. Ова песма је вешто саткана од стихова разних Змајевих песмица, тако да представља прави колаж његовог стваралаштва. За кратко време, учећи строфу по строфу, уз искусно вођење и анимирање Дуце и Оље, убрзо су сви ученици насмејани стајали на ногама, певали уз припремљену музику, а на крају и ђускали и тапшали у ритму уз песму „Чаролија“.
Када је програм приведен крају, наше гошће су поделиле и учитељицама поклоне у виду цедеа, како би ове песме могле да уче са својим ученицима, а такође су понудиле да им пошаљу и музичке матрице за будући рад са децом.
У Текелијануму уз Бетовена
Оливера и Душанка су за исти дан припремиле и програм за гимназијалце који су у вечерњим сатима приказале у свечаној сали Текелијанума. Ово је била прилика за промоцију Оливериног најновијег романа „Лудвиг“, који је представила средњошколцима и упознала их са његовим настанком и плановима везаним за овај роман.
У књизи се нигде не говори да је реч о Бетовену, али читаоцу то врло брзо постаје јасно. О Бетовену је написано много књига и филмова, јер је он једна заиста космичка величина. Ова књига је интересантна, јер говори о Бетовеновој првој љубави Жанет, због које је он долазио у Срем. Ту историјску причу је Оливера изромансирала. У току свог истраживања, пронашла је њихова писма. Ово је прича о забрањеној љубави, јер су Жанетини родитељи сазнавши за ћеркино дописивање са тада непознатим композитором, брзо је удали за једног гардијског капетана, који ју је пак одвео у Беч, па затим у прекоманду у Срем. Срем је тада био војна граница, и у њему је Жанет са својим супругом живела у једном замку (шлосу). Бетовен потпуно заљубљен, креће за својом љубављу у њему непознати Срем. Те 1789. године путовао је 7 дана и ноћи, како би дошао до ње.
Оливера је открила неке интересантне детаље из романа: гардијски капетан, Жанетин муж, док се она дописивала са Бетовеном, састајао се са Карађорђем Петровићем. Они су прелазили преко Саве и Дунава и организовали устанак. 1813. године Карађорђе је морао да побегне из Србије, прешао је границу и дошао управо у тај „шлос“. Тај шлос и сада постоји. Завод за заштиту споменика га реновира и ставили су на њега једну таблу на којој пише да је ту боравио Карађорђе. Нема помена о Бетовену, пошто је он долазио тамо у тајности.
Бетовен је иначе, како Оливера каже, био специфична личност. Био је геније, и тога је био свестан од ране младости. Чак и када су му у младости узели Жанет, јер је био из неког нижег сталежа, оне је сматрао да они једноставно нису свесни да је он геније. И просто је осећао шта све носи у себи. То је касније изазвало ерупцију из које су настала сва његова генијална дела. О његовој самосвесности говори једна анегдота: Док су Хајдн и Лудвиг шетали парком, наишли су неки људи из краљевске породице. Хајдн, иначе тадашњи Лудвигов учитељ се поклонио, али Лудвиг није. Када га је Хајдн упитно погледао, Лудвиг је рекао: Па принчева је пун свет, а Бетовен је један. Он је заиста био свестан шта носи у себи и било му је потребно само време да то из њега изађе.
По овом роману се већ припрема филм који ће се звати Лудвиг и требало би да буде готов већ следеће године, када је 250 година од Бетовеновог рођења.
Многи Оливерини романи су преведени на стране језике, а она је сада искористила прилику и поменула неке као што су претходни „Гамбит“, који је преведен и на кинески језик, као и један од њених првих романа „1000 ждралова“ који је настао на основу истинитог догађаја из њене адвокатске праксе, што је за присутне било посебно интересантно.
У свечаној сали Текелијанума, била је заиста посебна атмосфера, док су одзвањали звуци мотива из Бетовенових композиција које је изводила Душанка Гавриловић. Замолила је ученике да када почне да свира, а они препознају дело, да се јаве и кажу назив композиције. На велико изненађење наших гошћи, ученици су муњевитом брзином погађали композиције и на поклон добијали најновији роман „Лудвиг“. Ученица Тамара Владетић је по жељи ауторке романа, прочитала увод: „Неко нађе спас у музици, неко у религији. Да ли је ово уједно и мир – не мора да значи. Можда је управо немир, али твој немир, твоја судбина. Запамти, из мира и спокојства се не могу чинити чуда! А ти, Лудвиже, ниси створен да живиш у миру и уживаш у хладовини. Створен си да ствараш. Буди захвалан Богу што ти је дао овај немир, боје тиркизног фрушкогорског ахата, који ће тебе усмерити на твој пут...“
Књижевница и адвокат
Оливера Оља Јелкић, је књижевница и адвокат из Београда, члан је Европске академије наука, уметности и књижевности са седиштем у Паризу, као и Удружења књижевника Србије од 2001. Носилац је Златне значке Kултурно-просветне заједнице Србије за допринос култури. Објавила је двадесетак романа. Добитник је низа књижевних награда. Превођена је на више страних језика. Роман „Гамбит“ објављен је у Kини на кинеском језику и у Америци на енглеском. Најновији роман „Лудвиг“ објављен 2018. већ је преведен на неколико језика и послужио као мотив за сценарио филма о Лудвигу ван Бетовену, у сусрет јубилеју 250 год од његовог рођења који ће идуће године бити обележен у целом свету.
Оливера Оља Јелкић је хуманитарни радник и бави се децом без родитељског старања. Такође, познате су њене Мале слободне библиотеке „Декаленд", којима промовише књигу и читање код деце.
Душанка Гавриловић, магистар уметности и професор музичког
Рођена је у Сремској Митровици где је завршила Музичку школу „Петар Kранчевић". Диплому магистра уметности је стекла на Факултету музичке уметности у Београду. Њени ученици су добитници бројних награда. Интензивно концертира у квартету „Маестре" са својим колегиницама, наставницама у Музичкој школи „Петар Kранчевић". На репертоару квартета су композиције класичне музике обрађене у новим аранжманима писаним баш за овај необични састав. „Маестре" имају низ запажених наступа, као и три целовечерња концерта, од којих су два донаторског карактера усмерена на побољшање услова рада културних и образовних установа у граду.
Оснивач је Удружења за креативни развој деце „Piccolo". Пет година за редом је била организатор Фестивала дечије песме „Распевано пролеће Србије" у Сремској Митровици. Пише и компонује песме за Дечији хор „Piccolo". Хор има изузетну сарадњу и са Државом деце света. Дечији хор „Piccolo" је наступао на многим значајнијим манифестацијама.
Од јуна 2017. године је члан Ротари клуба Сремска Митровица и својим ангажовањем доприноси промовисању високих етичких стандарда у друштву. У младости се успешно бавила триатлоном а сада се рекреативно бави трчањем. Има низ истрчаних полумаратона и три маратона у земљи и иностранству (Атински маратон, 2017. године).