Креативним програмима и дружењем обогаћују језичко знање
Наша деца су се и ове године недељу дана дружила на језеру Балатон, где су се уз помоћ својих васпитача и наставника, уз игру и занимљиве креативне радионице, трудила да унапреде своје знање српског језика.
Српски дечји језички камп „Вук С. Караџић” одржан је и ове године у организацији Српског педагошког и методолошког центра из Будимпеште, чији је директор Јулијана Которчевић. Овогодишњи камп је био XVII по реду, a учесници су провели седам дана у Балатонфењвешу, на већ провереном месту, које пружа добре услове за овакву врсту окупљања. Овогодишњи камп као и претходне је помогло Мађарско министарство просвете (Emberi Erőforrások Minisztériuma) и Министарство културе и информисања Републике Србије.
Ту су били и ученици из Србије, који похађају Српску школу у Будимпешти, а децa из Батање су дошла у пратњи учитељице Сање Ковачевић. Ове године, буђење је било препуштено гимназијалцима. Свакога јутра, у 7 часова и 15 минута, пролазили су кроз камп са звучником и будили кампере звуцима гајди. Првог јутра овакво буђење је представљало изненађење, али су се касније сви прилагодили и са симпатијама прихватали овакав почетак новог дана. Одмах потом, деца су имала јутарњу гимнастику. Вежбе је водио Ален, који је био задужен и за поподневне спортске активности. Иако још дремљиви, појављивали су се на спортском терену у раним јутарњим сатима, трчали и радили вежбе у ритму музике. По већ устаљеном обичају, пре подне су одржавана по два часа креативних језичких радионица. Деца која слабије говоре српски, имала су прилике да са Зорицом Јегер то надокнаде, ухвате корак са другима и прикључе се припремама за завршну свечаност. Након тога, држане су пробе хора под диригентском палицом Гордане Ђерђ. Кампери су учили песме: „С оне стране дуге” и „Нисам више мало дете”, које су певушили током читавог боравка на камповању. За ликовне активности владало је велико интересовање деце, па су сва места у просторији за рад била попуњена. Бојили су платна бојама Балатона, сецкали папирнате рибе, правили наруквице од перлица и уживали дружећи се. Свако поподне било је резервисано за одлазак на плажу и спортске активности, које је координисао Ален Нађ. Ове године, гост на кампу је самоиницијативно био Марко Јовановић из Београда, који је желео да своје волонтерско искуство обогати боравком међу децом у Мађарској. Он већ годинама „на даљину” прати друштвени живот српске заједнице у Мађарској, па је врло добро упознат са многим детаљима везаним за њу. Марко је свакој групи појединачно одржао предавања и радионице из области екологије и прве помоћи. Одговарао је и на креативна питања ученика, којима је радионица из прве помоћи била посебно интересантна. Увече, уз велику помоћ аниматора Ћеће из Београда, деца су уживала у лепо осмишљеним вечерима, анимацијама и изазовима. Њима су се посебно радовали гимназијалци, у покушају да надмудре аниматора. Одржан је и избор за мис и мистера кампа, у свим узрастима, као и вече караока. На одушевљење ученика, учешће су узели и васпитачи. Ученик Мирко Чобан из Помаза је све кампере пријатно изненадио умећем музицирања на тамбурици. Док је свирао „Ужичко коло”, сви су се ухватили у коло и заиграли. Као и сваке године, приређивано је славље изненађења и уручивани су поклони деци која су имала рођендане за време кампа. Организована је и двочасовна вожња бродом по Балатону, а ни поподневног купања ни сунчања није мањкало, јер је време било на страни кампера. За миран сан и безбедност био је задужен Драган Пандуровић, који је дежурао ноћу и чувао децу. Као круна овог седмодневног дружења, претпоследњег дана је одржана завршна свечаност, на којој су ученици пред присутним родитељима и гостима, кратким представама показали шта су увежбали и колико су квалитетно искористили време на Балатону. Колико је деци било лепо, говоре и њихове сузе последњег дана, као и обећање да ће сви доћи и догодине.