У Балатонфењвешу, малом градићу на обали Балатона, завршио се двадесет четврти по реду Српски језички камп „Вук Караџић“. Кампом је руководила Јулијана Которчевић, директор Српског педагошког и методолошког центра из Будимпеште, који је и организатор овог дешавања. Ученици, заједно са својим груповођама, свакога дана су одржавали своја преподневна занимања, хор и спортске активности. Гости, учесници кампа су и ове године биле Оливера Оља Јелкић, књижевница и адвокат из Београда и Душанка Гавриловић, магистар уметности и професор клавира из Сремске Митровице.
Учесници кампа су били подељени у три групе, у зависности од узраста. Са најмлађима, које су чинили ученици 3, 4. и 5. разреда је радила учитељица из Ловре, Радослава Мазалица, која је за наш лист изјавила:
– Група из поменутих разреда је спремила представу на тему „Здрава храна". Управо томе смо посветили ту недељу рада и припремања представе. Она је била едукативног карактера, где су деца кроз драматизацију проширила и утврдила постојећа знања о значају здраве исхране на њима прилагођен начин. Представа се одржала у четвртак, а старији другари су били велика подршка. Са великом жељом чекамо дружење са неким новим темама на јубиларном 25. кампу.
Невени Богићевић, професорки српског језика и књижевности, која ради у Српској школи у Будимпешти, ово је друга година како је део кампа на Балатону и како сама каже сматра да је, иако нешто краћи, овогодишњи камп био врло успешан:
– Радила сам са децом која су 6, 7. и 8. разред и сви су показали велику заинтересованост и креативност. Прихватили су моју основну идеју да на основу стихова Мике Антића саставимо драмски текст о девојчици и свему што она проживљава. Главне дијалошке партије припале су осећањима девојчице Ане која су говорила о томе шта их покреће или изазива и како се она међусобно подржавају или искључују.
На самом крају, љубав као најјаче осећање је однело победу, али су и деца, радећи на овом тексту, схватила да не треба бити искључив, да је у реду како год да се осећамо, да често може да влада „хаос" у нашим главама, али да ипак оно позитивно може превагнути ако му то допустимо.
– Такође, – наставља Невена – деца су за свако осећање које су глумили нашли адекватан смајли, односно емотикон, који су након језичких радионица сами направили. Заиста сматрам да је ово успешно реализован камп и да је и поред обавезних радионица било времена за уживање на Балатону.
Са гимназијалцима је радио професор Лазар Которчевић, као и Гордана Ђерђ, директор ђачког дома у Будимпешти, која је са њима припремила приказ школског часа на коме су ученици мало глумили, а пуно рецитовали стихове наших познатих песника: Јована Дучића, Милана Ракића, Десанке Максимовић, Мирослава Антића, Оливере Јелкић и Недељка Попадића.
Ове године је на посебан начин обележен и Видовдан са учесницима кампа: гимназијалци су под руководством професорке Драгане Меселџије извели музичко-сценски приказ подсећајући присутне на значај овог празника и Косовског боја који се десио на тај датум.На кампу су се као и увек, одржавале и спортске активности, за које је био задужен наш гост Дејан Младеновић, професор физичке културе који је до прошле године радио у Српској школи у Будимпешти, али се врло радо одазвао нашем позиву да и ове године буде ангажован на Српском језичком кампу. Захваљујући његовој организацији, кампери су у јутарњим сатима трчали поред Балатона, а поподне су играли одбојку на песку, а најмлађи фудбал.
Свакога дана, осим преподневних занимања, одржаван је и хор којим је руководила наше гошћа Душанка Гавриловић, која је заједно са Оливером Јелкић научила ученике неколико нових песама, које су сви, без обзира што су неке биле захтевне, са великим ентузијазмом усвојили. Најмлађи су на музику Шопеновог валцера у а-молу певали песму Оливере Јелкић „Музичка кутија”, као и песму „Ако волиш снажно”. Програм је употпунила песма Драгане Меселџије „Мара код зубара” за коју је музику написала Оливера Јелкић. Старији су певали песме „Сањалице”, „Волим осмех твој”, и на музику Брамсове Мађарске игре бр. 1 песму „Панонија” за коју је текст такође писала Оливера Јелкић.
За време кампа било је и лепих и сунчаних дана које су кампери искористили да поподнева проведу на плажи, или играјући одбојку на песку. Као и претходних година, учеснике кампа је посетила екипа Радио Печуја и направила прилог о раду и активностима на кампу.
За технички део организације побринуо се Зоран Меселџија, професор информатике из Будимпеште, а ученике је ноћу чувао васпитач Драган Пандуровић.Директор СПМЦ из Будимпеште, Јулијана Которчевић је јако задовољна овогодишњим кампом за који каже да је функционисао са лакоћом због великог искуства организатора, као и квалитетних педагога који су били укључени у рад:– Поносна сам што смо успели да реализујемо и овај, 24. по реду Српски језички камп. Било је нешто мање деце у односу на претходну годину, и то једним делом приписујемо одложеном датуму одржавања кампа, као и повећаном броју нових кампова на које деца желе да иду, а који се одржавају у слично време. Без обзира на то, као и на недовољна финансијска средства која смо добили за реализацију овако великог и значајног програма, који има дугогодишњу историју, нисмо одустали, него смо и овај камп одржали. Овде ја акценат на српском језику, вежбању комуникације, поштовању наше историје и празника, као што је ове године, на достојан начин обележен један од најзначајнијих догађаја српске историје – Видовдан. Да се не заборави.Релизацију Српског језичког кампа „Вук С. Караџић” финансијски су потпомогли: Уред премијера и Фондација „Бетлен Габор”, као и неке српске самоуправе у Будимпешти, док је превоз ученика од Будимпеште до Балатонфењвеша и назад обезбедила Српска школа „Никола Тесла” из Будимпеште.
