У Балатонфењвешу је од 17. до 24. јуна одржан 23. по реду Српски језички камп „Вук Стефановић Караџић” који традиционално организује Српски педагошки и методолошки центар, са циљем да деца из Мађарске, кроз дружење, што више унапреде знање матерњег језика.
Са територије целе Мађарске, за учешће у кампу пријавила су се 74 ученика, узраста од 3. разреда основне до 11. разреда средње школе, жељна дружења, разних едукативних и забавних активности и спорта. Пријавили су се ученици из Будимпеште, Сегедина, Батање и других градова Мађарске. Осим васпитача који су бринули о деци и директорке Педагошког центра Јулијане Которчевић, ту је била и хоровођа Душанка Гавриловић, иначе професор клавира, магистар уметности, оснивач Удружења за креативни развој „Пиколо” из Сремске Митровице. Са камперима је у Балатонфењвешу такође боравила и Оливера Оља Јелкић, познати адвокат и књижевница из Београда.
Српски језички камп има свој већ устаљен ритам дана. Гимназијалци су увек задужени за буђење свих кампера, како не би закаснили на јутарњу рекреацију и трчање обалом Балатона. За јутарњу рекреацију био је задужен професор физичке културе Дејан Младеновић. Он је, осим јутарње рекреације, у поподневним сатима са ученицима организовао и спортске активности, као што су одбојка на песку, стони тенис, фудбал и све спортове за које су млади кампери показали интересовање.
Свакодневно су у току преподнева организована и по два занимања, на којима су се ученици подељени по узрасту, заједно са својим васпитачима, припремали за завршно вече. Дружили су се, рецитовали и учили своје улоге.
Са групом, у којој су били ученици од 3. до 5. разреда, радиле су учитељице Радослава Мазалица и Габриела Недучин. Ова група је припремала драматизацију бајке „Себични џин”, у току које је било и глуме и певања, уз јасну поруку да треба ценити и чувати другарство, као и да са довољно љубави и ако довољно желимо, можемо пробудити љубав и код себичних људи.
Средња група је заједно са својим наставницама Тимеом Бицок и Невеном Богићевић припремила сценски приказ „Поезијом чувамо планету”.
Ученици су се позабавили веома актуелном темом и констатовали да, нажалост, наша планета данас више није тако чиста. Њихова порука је заиста била дивна, као и позив да морамо да се бринемо за нашу планету и да је чувамо, јер нам треба. Ученици су и демонстрирали како треба селектовати смеће, а на самом крају свог приказа, поделили су присутнима папире са текстом заклетве, који су понављали сви присутни наглас и на тај начин се обавезали да ће заиста бринути о свом окружењу.
Најстарији кампери, гимназијалци, изразили су жељу да њихов приказ говори о љубави. Како сами кажу, уморили су се од озбиљних тема и једноставно су пожелели да прикажу нешто лепо и весело. Уз помоћ својих професорки Гордане Ђерђ и Драгане Меселџије припремили су приказ „Оно као љубав” и дотакли се разних ситуација и размишљања тинејџера на тему љубави. Било је ту и глуме и певања и рецитовања, а сам приказ су завршили плесом уз песму „Луди летњи плес”.
Свакога дана су одржаване пробе хора, којим је руководила Душанка Гавриловић, уз асистирање Оливере Јелкић и њену пратњу на гитари. Велики изазов је био радити са хором од преко 80 чланова (у хору су певали и васпитачи), али Душанка и Оливера су га у рекордном року савладале.
У поподневним сатима, осим спортске секције, одржавана је и ликовна радионица, коју је водила професорка Анита Шухајда. Сликали су ученици на платну, правили разне ствари од пластелина, а заједно са професорком, украсили су и салу за завршну свечаност. Своје радове су изложили у сали на завршној свечаности.
У вечерњим сатима, после обавезне прозивке и заједничког састанка, организовани су разни програми. Једно вече је организовано креативно решавање ситуација. Том приликом су ученици подељени у групе добили папириће са пар реченица. За 20-ак минута требало је да направе сценски приказ и дају идејно решење задате ситуације: „Добио сам лошу оцену у школи, а наставница је рекла да то саопштим сам родитељима” или „Ученик из разреда нема довољно новца да плати екскурзију – помозите му”...
Одржано је и вече талената, када су ученици могли да се пријаве и покажу шта знају да раде. Неки су певали, неки играли или рецитовали, неки су креативно направили екипе и приказали склоп плеса, рукомета и каратеа.
Имајући у виду ко су биле гошће овог кампа, наравно да је одржано и музичко вече, на коме су Оливера и Душанка приказале припремљене тачке са ученицима, па су се салом разлегле и песме: „Лепа је моја Србија”, „Немој да ме нервираш”, као и „Срећоснили сунцокрили”, „Ђиха, ђиха”, „Чија си”, „За милион година”, „Пукни зоро”, а у извођењу васпитача „Земља мојих снова”, „Рингишпил”, „С оне стране дуге”, „Рођена да будем прва”. Те вечери је и гошћа Оливера Јелкић отпевала две своје ауторске песме – „Коњску љубав” и песму „Оглас”.
Директорка Српског педагошког и методолошког центра Јулијана Которчевић је координисала рад на кампу:
-Јако сам задовољна овогодишњим кампом. Чини се да је сваке године камп све бољи и квалитетнији, а одржати 23. камп по реду је заиста велика ствар. Језик комуникације у кампу је био српски, што је велики напредак у односу на претходне године. Ученици, чак и они који не говоре добро српски,
су се трудили да и међусобно комуницирају на српском. Уходали смо се у раду и организацији, тако да многе ствари решавамо брже и лакше у односу на раније године. Трудимо се да деци буде интересантно овде, али и да раде неке корисне ствари и оду одавде богатији за једно ново искуство, нова пријатељства и свакако да науче нешто ново и креативно што ће моћи да користе у школи. Мислим да смо ове године урадили праву ствар када смо у госте позвали Душанку и Оливеру, јер су се њих две јако добро уклопиле у читав концепт кампа и својим радом обогатиле нашу свакодневицу. Јасно је да су и деца уживала, а то су показали и на завршној вечери, када су са пуно елана демонстрирали све научено. Свакако морам да нагласим да је и рад са колегама био на високом нивоу, одлично су се уклопили и свако је дао свој максимум у раду са групом, као и на занимањима.
Драго ми је и да се пријавило оволико ученика, што потврђује да за овај камп влада велико интересовање. Време на Балатону је ишло у прилог камперима, тако да су свако поподне могли да проведу на плажи, расхладе се, играју одбојку у води, или уживају док се сунчају. Као и претходних година, учеснике кампа су посетиле и екипе Радио Печуја и Српског екрана и направиле прилог о раду и активностима на кампу.
Ноћу је ученике чувао Драган Пандуровић.
Реализацију Српског језичког кампа „Вук С. Караџић” финансијски су потпомогли: Уред премијера и Фондација „Бетлен Габор”, Министарство спољних послова – Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону, као и српске самоуправе II, VII, VIII и XIV кварта у Будимпешти, док је превоз ученика од Будимпеште до Балатонфењвеша и назад обезбедила Српска школа „Никола Тесла” из Будимпеште.
Comentários