Балатонфењвеш је ове године угостио 96 учесника Српског језичког кампа „Вук Караџић“, који традиционално организује Српски педагошки и методолошки центар, на челу са директорком Јулијаном Которчевић. Боравак деце у кампу обогатила је посета ергели у Радпусти, где су ученици уживали у припремљеном програму, вештинама јахача и дресури коња.
Учесници капма, заједно са педагозима, били су смештени на већ познатом месту, на самој обали Балатона. На опште изненађење, ове године су били најбројнији гимназијалци, који су баш због те бројности били подељени у две групе. Очигледно су досадашње искуство и добра реклама старих кампера учинили своје, па је интересовање за овај камп уродило плодом.
Ритам дана на овоме кампу је уста-љен и унапред познат. Свако пре подне ученици, који су подељени у групе по узрасту, са својим груповођама одржавају по два занимања. Затим следи хор под руководством Гордане Ђерђ, а ове године уз свесрдну помоћ и пратњу Слободана Вертетића и његове хармонике. Поподне је било ре-зервисано за спортске активности које је водио Дејан Младеновић, професор физичког васпитања и спорта у Српској школи „Никола Тесла“ у Будимпешти.
Дејан је први пут био учесник овог кампа. Раније је имао прилике да буде део кошаркашких кампова у Србији и Мађарској, у функцији тренера педагога, али је ово сада за њега представљало ново лепо искуство.
„Широк спектар активности и са-држајност програма пружа могућност за свако дете. Сви учесници су са великим ентузијазмом, расположењем и задовољством имали удела у сваком од богатих програма који су им свакодневно били на располагању“, рекао је Дејан Младеновић за наш лист.
Балатонфењвеш је одлична дестинација за остваривање оваквог пројекта највише због близине плаже, која је на располагању двадесет метара од смештаја, као и прист упачно-сти игралиштима и сала које смо могли да користимо без ограничења.
„Богат и садржајан програм, стручност, прилагодљивост, флексибилност свих колега је надокнадили су сваку временску непогоду, којих је за ово време било“, каже Младеновић.
Сваког јутра, пре доручка, у пола осам су биле обавезне вежбе разгибавања, снаге и издржљивости, "јога истезања" или лаганог трчања - тзв. „ју тарњи фу тинг”. У поподневним сатима је било време за спортске активности које су садржале вежбе дина-мичног истезања са елементима школице трчања, после чега су деца могла да учествују у колективним и индивидуланим спортовима. На располагању су били: фудбал, кошарка, одбојка на песку, стони тенис, бадминтон, игра „између две и четири ватре“, „вије“, као и игре на травнатој и песковитој плажи и води Балатона, у непосредној близини нашег одмаралишта.
Како Младеновић каже, анимација деце је била на високом нивоу упркос чињеници да деца заиста воле спорт и није их било потребно додатно мотивисати. Потребно је било ко-ординисати, поделити и организовати групе, обележити границе терена зарад поштовања правила игре, после чега су деца умела у потпуности да се препусте чарима спорта и ига-ра.
„Поносан сам на целокупни пројекат нашег језичког кампа и на указано поверење. Част и задовољство је бити део сваког програма од ујутру до увече и заиста је све пролазило у најбољем реду, што је олакшало сваку обавезу. Било је дивно радити са децом и колегама који су по мом скромном мишљењу функционисали као набољи уиграни тим“, завршава професор Младеновић.
У поподневним сатима, ликовну креативну радионицу, водила је учитељица Јасмина Латас, па је тако, вредно радећи са својим полазницима, украсила зидове велике сале у којој је одржано завршно вече. Јасмина се потрудила да за сваку групу направи детаље који су у складу са темом за завршно вече.
Свако вече, после редовног збора са учесницима кампа, приређено је неко забавно дружење уз координацију и вођење, сада већ сталног члана ове дружине, аниматора Ћеће из Београда. Увесељавао је кампере својим мађионичарским триковима, забављао их, организовао и подизао атмосферу на вечерњим дружењима. Велику помоћ је пружио и свим груповођама као техничко-музичка подршка.
Као и прошле године, и ове је на опште задовољство ученика, на кампу гостовало Српско позориште из Мађарске са својом представом „Насредин хоџа“, тако да и ови сусрети и гостовања полако прелазе у лепу традицију.
Ученици су били подељени у четири групе, а са њима су радили: Весна Чаплар, Јасмина Латас, Грациа Брусњаи, Гордана Ђерђ, Драгана Меселџија и двоје студената Факултета педагошких наука у Јагодини, Сања Мијајловић и Недељко Милановић. Спортске активности водио је Дејан Младеновић. Ноћни васпитач је био Драган Пандуровић, за технички део задужен је био Зоран Меселџија, а групу од десетак ученика из Српске школе из Батање довела је Наталија Пауновић.
Одржавање овог 19. по реду Српског језичког кампа је помогло Министарство за људске ресурсе (ЕММI), Министарство просвете и информисања Србије, Српске самоуправе II и VII кварта и Српска самоуправа у Српском Ковину. Директорка Педагошког и методолошког центра Јулијана Которчевић изузетно је задовољна радом и залагањем колега који су радили са децом, као и целокупним пројектом. Управо то је и нагласила на завршној приредби, захваливши се свим учесницима кампа.